Atelje Kovač

    Povratak onom istom putanjom, sa prtljagom od uspomena, sve za sledom mirisa poljskog cveća, pčelinjeg zuja, šuma trske, u selo malo na kraj sveta, talasima Dunava, pod krov stare kuće, žive, uvek postojane sve dok je svetlosti, sećanja na blagost reči majke i pogleda na sen oca, nebeskog orača, žuljevitog, velikog dlana, s licem boje zemlje koju je svojim hodom od poplave, od parloga branio, izdanke svoje podizao...