Kakva sam život živeo,jedva sam preživeo,a sad počinju sami da se okrecu ti točkovi,koji nose ljude u nove izazove,nove stvari,nove dileme,pokušavam da shvatim koja je poruka meni zaista bila upućena,da je shvatim i nastavim na putu,ili mozda ima nesto još iza te raskrsnice,ma mora da postoji nebo iznad neba....Osećam da nista nije tako strašno,kao što čini se...na prvi pogled.
Pogrešno isprojektovano,ali jako vesto izgradjeno.to je ono što ostaje na mestu gde cu skočiti i odskočiti..
Nema tih granice,koje ne mogu da se pređu,jer tamo negde sam se ja jednom vec zatekao,preskako u danima prošlim,
poznat teren,lagodnost očekivanog,laganim hodom došao sam na početak..Moj je plakar pun ,čak krcat raznim stvarima,šešira iz hira,cipela koje su ovim gradom dobrano setale uzduz i popreko,farmerki pocepanih,nekad slučajno,nekad namerno,na različitim mestima,zavisno od mode koja se nosila te sezone.Imam i par odela sa ostatkom nečijeg ruža, puderima,mirisima.Mirisima čarobnih noćnih pustolovina,koje su se jutrom pretvarale u sumornu stvarnost…Grad je živeo ,grad je bio u meni,Ja sam bio grad….Dosta od tih stvari i dalje u svojim džepovima čuvam, poneki papir telefon koji okrenuti, nekih devojaka koje sam povredio nehotice.Ali svi ti moji dzepovi u sebi nose to je mnogo vaznije, moje zivotne stranice na kojima pishe,ljubav,stid,plach,milovanja,medjusobne lazi,neke poglede skrivene iz blizine,potajne dodire,zudnje,razocarenja…Oni u sebi kriju i mirise raznih cigareta,fleke razlictog pica,rupe iz razlicitih provalcenja kroz nocnu gungulu gradskih klubova.Na mojim je stvarima ustvari ispasan licni putopis jedne gratskog boema…Razmisljam cesto zato ,kad god poklonim nekom nesto od mojih stvari sto vishe ne nosim,da li ce i njega kad gurne ruke u te dzepove,neka sila voditi na ista mesta ,iste ulice,iste trgove,da li ce uprolazu osetiti one iste parfeme kao ja nekada.Ne znam to….Ali jedno znam sigurno:NIKAD NECE SRESTI ZENE KAKVE SAM JA SRETAO…Nikad se nece smejati iz sveg srca kao mi onda…Nikad kao mi tada,nikad mi čak i sada….

Mapping out my path in this social media world since 2009 and ready to learn something new every day. But first... coffee.

After months, years and what seems like a lifetime of experiences, the most important lesson that I’ve learned is that no matter how big a dream may seem, the only way to see it come true is if you start working on it.

I've been in the social networking arena sinc