Milan Miodrag Pajević

Milan Miodrag Pajević

Drhti ruka i san . Prosuo sam vino po važnim papirima i sad dišu i lebde . Odakle mi se takve misli rađaju u glavi i šta znače, ne znam . Dugo sam pisao tri i po paragrafa slova da bih shvatio šta sam hteo da kažem. Jednog dana će možda student koji će znati više o mom životu nego što sam sam ikada znao , moći da mi kaže šta sam odgovorio kada me je null pitao i otišao. A ako ikad bude bilo kamena sa mojim imenom i brojem , na njemu će pisati to

could once the sun i bent, never bright, blue the skay i stole, or be a monttain or a wound , or do you want it back?

I kad ceo svet ugasi svetla nastaviću da tražim. Zato sam došao, ne? Otišao u stvari. I ponovo otišao i otišao , nikad se ne vratio , sem možda na kratko , da kažem : "da ! Bio sam i tamo i tamo, sa sobom nosio jaknu i knjige , jeo i pio i probao sve, sebi sam crtao bore i ožiljke i dlan . "

Da, stari. jednog dana ću napisati 300 strana dugačko pismo u kome ću kazati sve i nestati zauvek . A u ogledalu će biti magla , izvan njega magla, unutra, napolju magla, i pre neg nadletim oblake , videću još jednom kako noć guta dan nad jednim gradom punim svetla , dok u daljini nebo vrišti i zeleni se .